РОЂЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ
Роди нам се Дева чиста,
света мати Светог Христа:
радујте се стари, млади
Господ себи дом сагради.
Роди нам се Дева красна,
међ женама звеада јасна,
радује се стара Ева,
освети је Света Дева.
Славље светло и огромно,
роди нам се чедо скромно,
што везује земљу с небом,
сходио с Божјом предудредбом.
То је иста чудна Дева,штo ју стари пророк снева,
то је жезал што процвета,
то је слава умног света.
Крин мирисни јесте она,
њом мирише васиона,
и мост златни и лествица,
бела чиста голубица.
Радује се црква Божја,
њој се клања до подножја
и пева јој стројно на глас;
Пресвјатаја, помилуј нас.
ВЕЗАК ЈЕ ВЕЗЛА ДЈЕВА МАРИЈА
Везак је везла Дјева Марија,
везак је везла Богу одежду,
везак је везла Богу одежду
у бели двори на златном столу.
Мало заспала чудно сањалa
сави се лоза из ведра неба,
из ведра неба у бела недра,
сангу казује родиће сина.
Родиће сина Емануила,
Емануила, Бога с људима.
Везак је везла Дјева Марија,
езак је везла Богу одежду.
Амин.
ЛАЗИ, ЛАЗО, ЛАЗАРЕ
Лази, Лазо, Лазаре,
Лази, Лазо, Лазаре,
Лази, Лазо,Лазаре, Лазаре.
Те долази до мене,
те долази до мене,
те долази до мене, до мене.
Прихвати се за мене,
прихвати се за мене,
прихвати се за мене, за мене.
За свилене мараме,
за свилене мараме,
за свилене мараме, мараме.
За злаћане рукаве,
за злаћане рукаве,
за злаћане рукаве, рукаве.
Лази, Лазо, Лазаре,
Лази, Лазо, Лазаре,
Лази , Лазо, Лазаре, Лазаре.
СИНОЋ МИ ЈЕ ДОЛАЗИО ЂОРЂЕ
Синоћ ми је долазио Ђорђе,
лава леве мовојеве доволавазивиово Ђорђе.
(ла ле моје долазио Ђорђе)
Донео ми,
лавалеве мовојеве њевегово бевелово грожће.
(лале моје његово бело грожће)
ЛешниЂорђе,
лава леве мовојеве ново њевегово белб грожће
(лале моје но његово бело грожђе)
ГУГУТКА ГУКА ВО ОСОЈЕ
Гугутка гука во осоје леле
невеста шета по двори.
Невеста шета по двори леле
и на гугутка говори.
Гукај ми, гукај гугутко леле
и ја сам тако гукала.
И ја сам тако гукала леле
кога сам била при мама.
Кога ме мама мијеше леле
бело ми лице цвташе.
Кога ме тата галеше леле,
руса ми коса расташе
ШУШКАВАЦ
(ИДЕ МИЛЕ ЛИВАДОМ И ПЕВА )
Иде Миле ливадом и пева,
у руци му марамица бела.
Дај ми Миле марамицу белу,
што сам везла у родноме селу,
Ја је везла, а мајка ми збори,
пази да ти срце не изгори,
Како рече тако му и беше,
марамицу мангупи однеше.